SINDROM SAKROILIJAČNOG ZGLOBA I SAKROILITIS

Sakroilijačni zglob – šta je?

Sakroilijačni zglob je zglob koji povezuje kosti sakruma i karlične kosti (leva i desna karlična kost). Sakrum je završni deo kičme i sastoji se od pet sraslih pršljenova (S1-S5). Na sakrum se nadovezuje repna kost. Kosti sakruma i karlice povezane su mnogobrojnim tetivama. Ovaj zglob je slabo pokretljiv. Funkcija sakroilijačnog zgloba je da amortizuje svakodnevni stres između gornjeg dela tela tj. karlice i nogu.

Simptomi sakroilijačnog sindroma

(Sindrom – skup međusobno povezanih simptoma )

Bolni simptomi najčešće nastaju kao posledica disfunkcije ovog zgloba usled nepravilnih pokreta, prekomerne aktivnosti a ponekad i kao posledica neaktivnosti. Bol se javlja u donjem delu leđa i kuku, a ponekad i u nozi. Kod ovog sindroma bol u nozi gotovo nikad ne ide ispod kolena. Za ovaj sindrom se teško postavlja dijagnoza. Često je prisutan kod velikog broja ljudi u blažem obliku.

Sakroilitis – oboljenje sakroilijačnog zgloba i njegovi simptomi

Sakroilitis predstavlja zapaljenje jednog ili oba sakroilijačna zgloba i njihovih ligamenata. Do ovog zapaljenja dolazi usled preopterećenja i istegnuća ligamenata. Najčešće se javlja kod žena, kao posledica degenerativnih promena, reumatskih stanja ili posle porođaja. Poznato je da  lučenje hormona pre i u toku menstruacije utiče na omekšavanje ovih  ligamenata, zbog toga većina žena u tom periodu ima bolove u donjem delu leđa. Moguće je da se ovi ligamenti u toku porođaja  razvuku i nikad se više ne vrate u pređašnje stanje.

Lečenje oboljenja sakroilijačnog zgloba – miofascijalna tehnika

Miofascijalna tehnika daje veoma dobre rezultate u tretiranju  sakroilitisa. U lakšim slučajevima se koristi samostalno, a u težim kao dopunska tehnika sa vežbama.

Miofascijalna tehnika je nežna i bezbolna tehnika i zbog toga izuzetno prijatna. Napet ili upaljen sakroilijačni zglob je veoma bolan. Jak pritisak nije preporučljiv. Obavezne su vežbe radi jačanja ligamenata sakralnog dela.

Miofascijalna tehnika se zasniva na tretiranju mišićne fascije. Fascija je vezivno tkivo i ima je u celom telu. Ona obavija i prožima sve mišiće u telu, kosti i unutrašnje organe tako da je zdrava fascija veoma bitna za održavanje pokretljivosti celog lokomotornog sistema. Fascija, kao vezivno tkivo, pomaže telu da se izbori sa velikim opterećenjima, zato je najviše ima u onim delovima tela koje podnose najviše opterećenja. Upravo zbog toga imamo torakolumbarnu fasciju u donjem delu leđa.

Facija, usled fizičke aktivnosti, dugog sedenja ili stresa, gubi elastičnost i postaje tvrda i kruta. Kao takva steže mišiće i tetive, ligamente i krvne sudove.

Prema tome, miofascijalna tehnika tretira ne samo mišiće nego i fasciju koja ponovo postaje zdrava, rastegljiva i talasasta, i samim tim omogućava bolju pokretljivost, dobru cirkulaciju i redukciju bolnih simptoma. U kombinaciji sa terapeutskim vežbama je nezamenljiva na polju terapeutskih tretmana.