Kardioterapija

Šta je to kardioterapija?

Kardioterapija je praksa aktivnog učešća u proverenoj metodi borbe protiv hipertenzije i nastanka srčanog udara – infarkta miokarda (IM), vodećem oboljenju u Srbiji a trećem u svetu.

Ove arterijske bolesti, koje se nalaze u začetku srčanog oboljenja, a po načinu nastanka su najčešća psihosomatska bolest, najviše pogađaju populaciju oko pedesete godine života, muškarce i žene jednako.

Na zdravlje ljudskog srca utiču emocije i stanja koje proživljavamo, stvarajući stalnu tenziju i nemir, što steže i napreže srčani mišić, što vremenom dovodi do pucanja i razaranja; i to u mnogo većoj meri negoli svi ostali fizički faktori rizika: visok krvni pritisak, nizak takođe, genetika, gojaznost, pušenje i nekretanje.

Dugotrajni poremećaj pritiska, bilo visokog ili niskog, zasigurno deformiše krvne sudove koji postaju suženi, krti i zapušeni, čime dolazi do zastoja i prekida dotoka krvi u jednom delu srca, stanja opasnog po život i zdravlje.

Jednom je neko rekao, obraćajući se prisutnima: „Dobrodošli u klub mekih srca“. Ovde je reč o ljudima koji su skloni da brinu o svima i svemu, više nego o samima sebi, onima koji teško podnose uzbuđenja, naročito ona negativna, izazvana jakim emocijama straha, uznemirenosti i depresije. Tip ličnosti ambiciozan, odgovoran, izložen stresu. Najbolji način kako da čovek postavi na mesto koje mu pripada rođenjem, u centar svog života i svog srca, jeste povećanje fizičke aktivnosti i smanjivanje psihološke napetosti i stresa.

Dobar izbor fizičke aktivnosti uključuje dva vida treninga – dinamički i statički, jer istovremeno stimuliše opšti metabolizam i dovodi do niza fizioloških promena u telu. Smanjuje se nadraženost nervnog sistema, tj. preterana proizvodnja adrenalina karakteristične za bilo koje stresno stanje; povećava se emocionalna stabilnost pacijenta jer se, samim tim, smanjuju agresija i depresija a povećava želja za životom i radom.

U modernoj kardioterapiji, još važnija komponenta rehabilitacije jeste psihofizička relaksacija, rad na zasebnim antistres metodama i tehnikama koje su osnov za razvoj i jačanje odbrambenih snaga i zdravog potencijala celog organizma.

Efekat terapije čini sveobuhvatnost i poštovanje svih preporuka i mera dobijenih u primaranoj, sekundarnoj ili nekoj daljoj prevenciji kako bi se sprečilo napredovanje bolesti, pojava komplikacija ili njihovo odgađanje.

Na ovom mestu važno je naglasiti da svrha kardiotreninga nije u takmičenju s drugima niti sa samim sobom, u jurnjavi za rezultatom, već je merilo svog napretka unutar lične aerobne zone (zona povećanja nivoa opterećenja, u skladu sa fizičkim mogućnostima u datom trenutku).

Redovnim i ranim vežbanjem i treningom, uz odgovarajuću ishranu, mogu da se postignu isti ako ne i veći rezultati od ostalih terapija.

KARDIOTERAPIJSKE vežbe (KTH) za oporavak i zdravlje srca:

1. Fizičke vežbe (kardiovaskularni fitnes)
2. Tehnike relaksacije

Time se ispunjavaju dve osnovne potrebe srca  –  za aktivnošću i za relaksacijom.

Cilj ovakvog treninga je održavanje kardiovaskularne izdržljivosti i produžavanje faze kvalitetnog opuštanja koje su od opšteg značaja i za telo i za psihu.

Fizičke vežbe su profesionalne vežbe, umerenog intenziteta, određenog tempa i redosleda izvođenja.

Relaksacione tehnike se sastoje od tehnika dubokog disanja i tehnika progresivne mišićne relaksacije i tehnika duboke relaksacije (po tipu autogenog treninga).

Namernim i svesnim disanjem podstiču se vitalne snage i procesi u telu. Metodom duboke relaksacije povezujemo fizičke senzacije u telu izazvane jakim emocijama straha i uznemirenosti sa dubljim sadržajima našeg bića – osećanjima i mislima.

VEŽBE POSLE SRČANOG UDARA, infarkta miokarda (IM) – za oporavak srca

1. KARDIO VEŽBE  – Terapeutske vežbe svrstane po grupama, u odnosu na opterećenje kardio-pulmonalnog sistema, od lakših ka težim. Svaka od tih grupa sadrži neku od relaksacionih vežbi, vežbi disanja i fizičko-dinamičkih vežbi za ekstremitete i trup, sa otporom i bez njega.
2. VEŽBE HODA – određenog ritma i trajanja, u kombinaciji sa vežbama istezanja (iz stranih rehabilitacionih programa)
3. TEHNIKE RELAKSACIJE – rade se zasebno. Relaksacija je deo terapije i oporavka nakon srčanog udara. Istresti nagomilan stres iz sebe i naviknuti telo na mirovanje jeste jedna od najvažnijih ljudskih potreba.

VEŽBE ZA SMANJENJE KRVNOG PRITISKA (hipertenziju i sklerozu) – za prevenciju srčanih oboljenja

1. Sastoje se od četiri kompleksa vežbi – programa sa izvođenjem u sedećem ili stojećem položaju, umerenog naprezanja svih mišićnih grupa, dozirane jačine i brzine pokreta, vežbi disanja.
2. Tehnika duboke relaksacije i ostale tehnike opuštanja. Napeto telo je kruto i bolno. Na taj način telo šalje poruku da nije spremno da se suoči sa nekom životnom situacijom koja je, u tom momentu, za njega suviše zahtevna.  Efikasne metoda za opuštanje napetosti i pritiska u mišićima, nervima, emocijama i mislima, za učenje nošenja sa stresnim situacijama (antisters vežbe). Primenljive su i kod ostalih psihosomatskih poremećaja.

Vežbe se odvijaju pod stručnim vođstvom. Namenjene su onima kojima su dozvoljene u rehabilitacionom tretmanu. Kao i svim ostalima, manje više zdravima koji žele da se unaprede i povećaju svoj kvalitet života. Vežbe se rade u kućnim uslovima.

Zakazivanje na broj telefona 064/336 88 99

Nela Đulizibarić, kardio-terapeut