O kortizolu

Kortizol je hormon koji se stvara u kori nadbubrežne žlezde. Često ga zovu i „hormon stresa“ zato što se luči onda kada organizam treba da se prilagodi stresnoj situaciji. I dokle god stres traje, kortizol se luči.

Uloga kortizola

Gledano unazad niz evolucijski niz, kortizol je za nas bio vrlo značajan jer bi nam on, ukoliko bismo se našli oči u oči sa predatorom, omogućio da što brže pobegnemo od opasnosti. Kortizol dovodi do oslobađanja glukoze u krvotok i povišenja krvnog pritiska čime nastaje bolja prokrvljenost mišića. Ne samo to, nego takođe stimuliše  nervni sistem na bolje razmišljanje i brži odgovor a, s druge strane, imuni sistem se privremeno gasi ne bi li uštedeo energiju za ostale aktivnosti. Obzirom da je energija u ovoj situaciji potrebna vrlo brzo, kortizol prazni najbliže izvore energije – glikogen iz mišića i trigliceride iz masnog tkiva.

Kortizol i stres

Problem je u tome što u današnjem svetu ne možemo da da izbegnemo stres time što ćemo (bukvalno) od njega da pobegnemo a opet smo s njim stalno suočeni. Ozbiljan problem nastaje onda kada stres postaje hroničan i organizam gubi elastičnost da se s njim izbori. Retko kad sa izvorima stresa treba da se fizički obračunamo tako da se mehanizam delovanja kortizola pokazuje ne samo beskoristan u većini situacija nego i dugoročno prilično štetan za organizam.

Mehanizam prejedanja

Povišena vrednost šećera u krvi uzrokovana lučenjem kortizola, praćena je lučenjem insulina čiji je zadatak da taj šećer „gurne“ u tkiva, posebno u masno tkivo. Pored toga, nakon efekta insulina ostaje relativno nizak nivo šećera u krvi i osećaj gladi i imamo poriv da jedemo iako zapravo nismo ništa fizički uradili. Sa druge strane, povišeni trigliceridi u krvi koji su trebali biti iskorišćeni za „beg“ (bori se ili beži mehanizam) sad su samo premešteni u masne ćelije oko unutrašnjih organa i tako nastaje visceralno masno tkivo, najopasnije salo po naše zdravlje. Time sva mobilisana energija biva nataložena u salo, a mi nastavljamo da jedemo i da se gojimo.

Vremenom stres postaje hroničan i ceo mehanizam se ponavlja nebrojeno mnogo puta. Na taj način su hronična izloženost stresu i gojenje povezani. Time se stvara začarani krug koji je, naizgled, teško probiti. Tehnike opuštanja u koje spada i masaža, mogu vam pomoći da razbijete taj opasan ciklus.

Masaža kao način izlaženja na kraj sa stresom

Masaža, a naročito miofascijalna tehnika, vrlo efikasno opušta nervni sistem, i samim tim, smanjuje potrebu našeg tela da se „brani“ od stresa. Navika odlaska na masažu zato nema samo kratkotrajan efekat već i dugoročne posledice.

Masažom se smanjuje nivo KORTIZOLA, poboljšava raspoloženje i spušta krvni pritisak.